InfoSerbia

Светска криза: Зашто медији још увек ћуте?

infoserbia | 23 Јул, 2011 18:01

аутор: Срђан Ного, Одбор за праћење светске кризе

Извештавање медија о кризи доприноси да опасно расте јаз између реалности и лажи.

Београд, 11.07.2011

Повод за овај текст о реалном стању кризе у свету и извештавању медија је  вест „Обама: Прети хаос ако не смањимо задужење владе“ коју је пре неки дан објавила агенција Тањуг.

Вест прати Обамину изјаву о неопходности договора између демократа и републиканаца у представничком дому конгреса у вези одобравања новог лимита за задуживање и постизање договора око смањења дефицита. Рок истиче 2. августа и ако се до тог рока не одобри САД неће бити у стању да плаћају своје обавезе и да прети могућност да се светска финансијска тржишта гурну у хаос. Две стране настоје да нађу начин да се смањи буџет за наредну деценију за око 2,4 билиона долара што републиканци постављају као услов да пристану на договор о подизању лимита за задужење владе који је пробијен још у мају.

Министар финансија Гајтнер је од тада донео хитне мере које омогућавају влади да испуњава своје обавезе до 2.августа али од тог тренутка ствари би могле постати неизвесне, са могућношћу да Америка неке од својих обавеза не буде у стању да плати!

Агенција Тањуг је пренела вест као што су је првобитно објавиле светске агенције. Просечан читалац, уколико би уопште и прочитао вест, могао закључити да се нешто дешава, да постоји некаква имагинарна општа опасност и могућност хаоса, али да постоји и могућност краткорочног договора који ће се вероватно односити на повећање лимита али не и на питање смањења дефицита. Тањуг је пренео вест ограничено, без удубљивања у суштину и погледа на ширу слику.

Шта се крије у позадини?

Након освајања већине у представничком дому америчког конгреса од стране републиканаца на изборима новембра 2010. године, питање смањења дефицита и државног дуга је постало критично због суштински различитог погледа на решавање овог питања између републиканаца и демократа.

У позадини свега је сурова реалност да знатан део америчке економије зависи од помоћи федералне америчке владе и централне банке (ФЕД). Сектори некретнина, производње аутомобила, пољопривреде, одбране и војне индустрије и кроз њих знатан део високотехнолошке индустрије преживаљавају (од којих неки једва) и могу преживети једино из донација федералне владе и подршке централне банке.

Исто тако и даље се помажу државне али и бројне приватне финансијске институције. Истовремено нема донација са федералног нивоа за појединачне америчке федералне државе и велике градове чији су буџети под огромним оптерећењем и који су принуђени на драстичне мере штедње. Питање дефицита је зато постало једно од кључних питања америчке политичке дебате након што је више деценија било систематски игнорисано.

Због различитог погледа на решавање деценијама игнорисаног проблема буџетског дефицита и задуживања дошло је до институционалне парализе у представничком дому конгреса због које је немогуће покренути било какву озбиљнију меру.

На америчкој политичкој сцени због овог и многих других важних питања долази до појаве нових играча као што су покрет Tea Party. Покрет је настао из кругова незадовољних републиканаца који у свој фокус ставља смањење националног дуга и буџетског дефицита као и смањење међународних војних и политичких операција. Ту су и разни сеценионистички покрети који нарастају због игнорисања проблема федералних држава од стране Вашингтона али и због наметања разних закона са централног нивоа који били у неприкосновеном домену федералних држава.

Стиче се утисак да се ништа озбиљније не може урадити по питањима задуживања и буџетског дефицита бар не до избора за председника и сенат у новембру 2012 године (практично тек у 2013 години). Уколико уопште дође до политичке консолидације тек онда је могуће доношење веома тешких одлука неопходних за почетак решавања унутрашње економске и социјалне кризе.

Са друге стране Обама кога многи алтернитивни Интернет медији називају марионетом светске финансијске олигархије влада и често доноси најозбиљније одлуке мимо конгреса, кршећи тиме законе и устав. То се поготово односи на одлуке у вези разних војних интервненција и тајних операција које су се у последње време драстично умножиле (последња у низу је Сомалија) као и у вези мера у финансијској и монетарној сфери.

У сваком случају да се очекивати да ће се задуживање наставити са или без повећања лимита и/или одобрења представничког дома конгреса јер то тражи финансијска олигархија чији представници чине окосницу Обаминог кабинета.

Двери су тему којом се бави Тањугова вест обухватиле пре две недеље кроз билтен новоформираног одбора за праћење светске кризе. Тема је обрађена као важан детаљ у ширем сагледавању развоја догађаја који може довести до несагледиве глобалне кризе и програмираног ратног сукоба великих размера у коме би поред осталих нестали огромни државни дугови и обавезе за испоруку сребра и злата англосаконских берзи и финансијских институција.

Јаз између стварног стања кризе и одговарајуће медијске представе

Ситуација је таква да већина грађана не може схватити и примити к знању да се нешто важно и крупно дешава уколико на свим ТВ станицама истовремено нема специјалних програма које уживо покривају одређени догађај. Готово увек је то извештавање тенденционзно, филтрирано и спиновано. Исто тако, никада вам неће од стране контролисаних медија бити дата шира слика са свим узрочно последичним везама из које се могу уочити трендови, стварне намере и активности појединих актера и препознати ризици. Исто тако са престанком оваквог извештавања тј. стављањем конкретног догађаја ван фокуса намеће се као да се све вратило у нормалу што је далеко од истине.

Све време се повећава јаз између стварног стања кризе и представе о кризи која се намеће кроз контролисане медије. Представа је таква да криза заиста постоји али да ни из близа није таквих размера као што јесте. Представља се да је силазна путања опште ситуације много блажа те да ће се све пре или касније вратити у нормалу као много пута раније.

Зато су многи грађани широм света а и код нас убеђени, и поред тога што осећају многе последице кризе на својој кожи, да тамо негде на западу где се одлучује о свему ипак неће дозволити да се све сруши. Због тога ваљда не треба о томе да бринемо поготово што ништа не можемо да променимо.

Шта ће се десити када криза толико ескалира да се више не може ублажавати разним медијским опсенама?

Шта ће се десити када ће већини људи измакне столица за коју мисле да на њој сигурно седе?

Зато пратите наш сајт и упућујте на њега што више људи. Трудићемо се да пратимо све аспекте кризе у свету и то нарочито оне који могу имати велике последице по Србију, Републику Српску и српски народ у целини како би се свако на свом нивоу могао припремити и предузети одговарајуће мере, без обзира на извештавање медија.

Генерална | Пермалинк | Трекбекови (0)

 
Powered by blog.rs